Зелена хемија је заиста важна за трајно одрживу производњу, јер се фокусира на смањивање отпада и минимизирање еколошких ризика. Основна идеја зелене хемије је да се преиспита начин на који се хемикалије праве и користе, како би се смањиле или чак елиминисале опасне супстанце. Када се посматра производња хемикалија узимајући у обзир овај приступ, зелене методе помажу у смањивању угљеничког отиска коришћењем материјала и процеса који нису штетни. На пример, према подацима Агенције за заштиту животне средине (EPA), када компаније промене своје праксе у зеленије, често се постиже драматично смањење стварања токсичног отпада, некад чак и до 90% мање него раније. Та врста утицаја чини значајну разлику како за пословање, тако и за здравље нашег планете.
Многе компаније из различитих индустрија су прихватиле методе зелене хемије и постигле стварне резултате који чине разлику за животну средину. Узмимо као пример једног произвођача индустријских хемикалија код кога је ниво опасних отпадних материја пао за око две трећине након што су почеле да се примењују ове еколошки прихватљивије методе. Уштеде нису биле добре само за планету, већ су постојала и значајна смањења трошкова. Анализа ових прича о успеху показује да прелазак на зелену хемију чини више него што помаже у испунењу прописа или ствара безбедније услове рада – заправо подстиче развој нових идеја и чини процесе производње хемикалија отпорнијима на флуктуације на тржишту и промене еколошких стандарда.
Postajanje boljeg u efikasnoj upotrebi energije ima veliki značaj u hemijskoj industriji, jer utiče i na to koliko je proces prijateljski prema životnoj sredini i na troškove rada operacija. Hemijske fabrike troše ogromne količine energije, često potrošivši stotine hiljada dolara samo na električnu energiju mesečno. Podaci iz industrije ukazuju na to da poboljšanja u upravljanju potrošnjom energije u ovim objektima mogu smanjiti potrošnju za oko 30 procenata. To bi, naravno, smanjilo troškove rada, ali bi istovremeno smanjilo i štetne emisije o kojima se danas stalno priča. Neki proizvođači već su počeli da vide pogodnosti od manjih promena, poput nadogradnje stare opreme ili blagog prilagođavanja kontrola temperature.
Nove tehnologije pomažu industriji da uštedi novac na troškovima energije na raznim mestima. Na primer, sistemi za povraćaj toplote prikupljaju otpadnu toplotu iz procesa i vode je nazad u upotrebu, tako da kompanije ne moraju da proizvode dodatnu energiju. Prelazak na obnovljive izvore energije, poput solarnih panela ili vetrenjača, takođe smanjuje upotrebu fosilnih goriva. Vlade ne ostaju ravnodušne, jer mnoge zemlje nude poreske olakšice kada preduzeća ažuriraju svoju opremu u ekološki prihvatljiviju. Ovaj trud ka održivosti se sada može primetiti u celokupnoj proizvodnji. Kompanije žele da smanje svoj ugljenični otisak, ali istovremeno uočavaju stvarne finansijske pogodnosti koje proizilaze iz smanjenja troškova energije. Neki fabrike prijavljuju da štede hiljade svakog meseca jednostavno tako što pametnije biraju kako će da troše energiju.
Хемијска индустрија сада пролази кроз значајне промене уз помоћ вештачке интелигенције и машинског учења када је у питању доношење одлука и оптимизација процеса. Произвођачи сада могу да анализирају огромне количине података са производних линија, утврде где процеси нису ефикасни и пронађу начине да сложене операције побољшају. Узмимо на пример Chevron, који је још 2018. године започео коришћење алгоритама машинског учења како би побољшао процесе у преради нафте. Резултати? Ефикасност операција се повећала за око 15% према интерним извештајима. У BASF-у, инжењери су у последње време експериментисали са напредним аналитичким алатима. Они им помажу да прецизно подесе хемијске формуле и смање време потребно за производњу производа. Оно што је заиста узбудљиво је оно што ће се десити у будућности. Иако постојећи системи већ штеде новац и ресурсе, још увек постоји доста простора за побољшања. Многи стручњаци верују да би вештачка интелигенција на крају могла да предвиди кварове опреме пре него што се они догоде или чак да предложи потпуно нове приступе старим проблемима, што би било револуционарно за профитабилност и утицај на животну средину у дугорочном периоду.
Примена интернета ствари у хемијској индустрији мења начин на који компаније приступају одржавању, још пре него што дође до проблема. Захваљујући уградњи интелегентних сензора, фабрике сада могу унапред да предвиде када ће неки машински део вероватно престати да функционише, јер могу у реалном времену да прате стање опреме. На пример, компанија Дау Кемикалс је прошле године увела системе за одржавање засноване на интернету ствари и постигла је смањење трошкова одржавања за око 20%, као и значајно смањење непредвиђених кварова који угрожавају производне планове. Права снага овог приступа долази од података који се прикупљају путем повезаних уређаја. Компаније више не гађају када ће неки део престати да функционише, већ добијају прецизне упозорења неколико недеља унапред. То омогућава ефикасније планирање поправки и непрекидан ток производње, без скупих прекида које сви желе да избегну.
Полипропилен се заиста истиче међу полимерима због своје универзалности и свих оних добрих особина које су га учиниле неопходним у многим претварачким индустријама. Произвођачи воле овај материјал због неколико разлога, укључујући његову отпорност на хемикалије, лаганост и издржљивост. Ове карактеристике добро функционишу за све, почевши од једноставних паковања па све до сложених аутомобилских делова. Претварачка индустрија је у последње време све више заинтересована за полипропилен због своје доступности и флексибилности. Ова врста пластике може да се носи са толико различитих примена да компаније стално налазе нове начине за његову употребу. Глобални интересовање за полипропилен наставља да расте како се методе производње побољшавају и како се операције све више индустрија шири. Од аутомобила до тканина за одећу, предузећа траже материјале који добро функционишу, а при томе контролишу трошкове, а полипропилен у томе прилично добро испуњава захтеве.
Последњих дана примећени су прилично занимљиви развоји у вези са полипропиленом, захваљујући његовим јединственим карактеристикама. Узмимо, на пример, аутомобилску индустрију, где нове пластичне технологије чине да аутомобили боље функционишу, а истовремено уштеде новац у фабрици. Када произвођачи замене металне делове компонентама од полипропилена, возила постају лаганија, што значи да троше мање бензина на путу. Сектор паковања је још једна област у којој овај материјал изузетно добро функционише. Компаније налазе начине да креирају еколошки прихватљива решења у паковању која ипак добро функционишу под тестовима оптерећења. Овакве врсте примена показују колико је полипропилен у стању да промени правила игре када је у питању производња ствари на бржи и јефтинији начин, без притом превеликих трошкова.
И етилен гликол и формалдехид имају важну улогу у многим хемијским процесима, посебно при производњи антифриза и различитих врста смола. Гликол је одличан за антифриз јер помаже моторима да правилно раде чак и када температура варира од изузетно ниске до веома високе. Што се тиче формалдехида, произвођачи се ослањају на њега за производњу смола које се затим користе у разним стварима као што су лепила, финални премази за боје и бројни пластични предмети које свакодневно видимо. Али постоји проблем. Ови хемикалије носе озбиљне ризике по здравље и еколошка питања, па зато владе имају строга правила о томе како се могу користити. Компаније у индустрији нису само пасивне, међутим. Траже боље алтернативе и улажу новац у нову опрему која смањује штетне емисије, а истовремено обавља посао.
Gledajući kako se tržišta razvijaju, etilen glikol zadržava sve veći značaj u automobilskim primenama i raznim hemijskim procesima. U međuvremenu, formaldehid ostaje ključni sastojak u proizvodnji smola, uprkos raspravama o alternativama. Analitičari predviđaju veće tržišne dimenzije za ove materijale kako se razvijaju privrede zemalja u razvoju. Nove tehnologije čine ove hemikalije bezbednijim za rukovanje i poboljšavaju njihove performanse. Proizvođači su pod pritiskom da razviju proizvode koji će zadovoljiti sve strožije propise i ispunjavati zahteve za zaštitu životne sredine u različitim delovima sveta.
Šta čini polivinil-acetat (PVA) toliko posebnim? Pa, lepi izuzetno dobro i ostaje fleksibilan čak i nakon sušenja, zbog čega ga mnogi biraju za lepkove, boje i različite vrste premaza. Ova materija formira čvrste filmove i funkcioniše na različitim temperaturama, pa se koristi u građevinarstvu i kod umetničkih materijala koji zahtevaju pouzdanost. S obzirom da građevinska industrija raste i da stolari uvek traže bolja rešenja, upotreba PVA-a se stalno povećava. Studije iz industrije zapravo pokazuju da se godišnja potrošnja povećava iz godine u godinu. Kada kompanije pogledaju svoje police ispunjene proizvodima na bazi PVA-a, shvataju da ovi materijali jednostavno bolje funkcionišu u većini primena u poređenju sa alternativama dostupnim na tržištu danas.
Najnoviji razvoji u PVA proizvodima pokazuju šta kompanije rade kako bi postale ekološkiji u današnje vreme. Nove formule smanjuju štetne VOC-e i materijale na bazi nafte koji su nekada bili uobičajeni. Uzmite vodene PVA ljepila kao primer – ona zaista pomažu životnoj sredini jer smanjuju zagađenje i omogućavaju da se važni materijali duže koriste. Ovakve poboljšanja uklapaju se u širi trend u industriji gde preduzeća više vode računa o zaštiti životne sredine, a da pritom ne žrtvuju kvalitet niti prekomerno povećaju troškove. Mnogi proizvođači su pronašli način da istovremeno zadovolje i ekološke standarde i zahteve kupaca.
Технологија дигиталног двојника је променила начин на који се остварује безбедност у хемијској индустрији. У основи, она креира виртуелне копије стварне опреме и процеса, тако да оператори могу да прате шта се дешава у реалном времену и предвиђају могуће проблеме. Када компаније унесу ове дигиталне моделе у своје операције, постају боље у раном откривању ризика, извођењу симулација за различите ситуације и постизању бржих резултата. Узмимо на пример Сименс – они користе ову технологију да прате сложене хемијске реакције и да остану у складу са свим безбедносним прописима који се односе на руковање опасним материјалима. Стварни резултати показују смањен број несрећа, мање безбедносне прекрше и уштеде на дужи рок. Могућност да се проблеми уоче пре него што настану значи безбедније радне просторе и мање губитака у производњи када нешто непредвиђено крене по злу.
Пракње глобалних прописа у хемијској индустрији није само добар тренда, већ је апсолутно неопходно како би се заштитили радници и спречила ненамерна штета животној средини. Узмите у обзир REACH и OSHA, то нису само бирократски препреке, већ стварни водичи који одређују минималне нивое безбедности у индустрији. Већина предузећа прати своју усклађеност редовним аудитима и детаљним извештајима. Када компаније прескоче ове провере, на крају плате велике казне, а често има и штете за репутацију. Довољно је погледати шта се десило прошле године када је OSHA наметнуо милионе евра као казне фирмама које су занемариле основна правила безбедности у раду са хемикалијама. Сами прописи су се током времена пооштрили, посебно у погледу одрживости хемијских процеса. Сада имамо строжу контролу него икада раније, а регулатори непрекидно шире оно што се смата усклађеним понашањем. Бити у току са овим променама више није избор за произвођаче који желе да опстану у бизнису, без непотребних трошкова. Уколико погледамо у будућност, ова уситњавања у прописима наставиће да утичу на начин приступа безбедносним стандардима у индустрији, приморавајући компаније да буду креативније, а истовремено одговорне према људима и планети.
EN