EN
Globalna energetska kriza i njen uticaj na proizvodnju hemijskih materijala
Rastuće troškove energije i geopolitičke promene
Цена енергије је скочила у последњих неколико година, погодивши поготово претпријатија у хемијској индустрији широм света. Према извештају Међународне агенције за енергију, цена фосилних горива је скоро двоструко већа него што је била 2010. године. То се десило зато што постоји већа тражња за енергијом него икада, док понуда не успева да прати. Узмите у обзир и геополитичке проблеме, који ситуацију чине још гором. Узмимо као пример руску инвазију на Украјину. Тај сукоб је заиста нарушио енергетске испоруке широм света, приморавајући европске земље и друге да преиспитају степен своје зависности од одређених извора енергије и које трговинске сарадње имају смисла у новим околностима.
Trajne geopolitičke promene prave značajan nered u hemijskoj industriji, naročito s obzirom da energija čini veliki deo troškova proizvodnje za kompanije. Kako cene nastavljaju da rastu, proizvođači hemikalija moraju da prilagode način na koji određuju cene svojih proizvoda, što prirodno smanjuje dobit i otežava takmičenje na tržištu. Kako bi se borili protiv ovih rastućih troškova, mnoge kompanije razmatraju različite pristupe. Neki ulažu u tehnologije koje povećavaju efikasnost, dok drugi prelaze na obnovljive izvore energije, poput solarnih panela i vetroelektrana. Ovakve mere naravno pomažu da se smanje redovni troškovi, ali postoji i dodatna prednost: omogućavaju da preduzeća više ne budu toliko zavisna od nepredvidivih tržišta nafte i gasa. To menadžerima daje više slobode prilikom planiranja budžeta za budućnost, čak i kada se spoljašnji uslovi nastave da se menjaju.
Upravljanje emisijama CO2 u hemijskoj proizvodnji
Управљање емисијама CO2 постаје заиста важно за професионалце у хемијској индустрији ових дана. Бриге о климатским променама брзо расту, а прописи постају све строжи сваке године. Хемијска индустрија такође значајно доприноси укупним емисијама угљен-диоксида. Погледајмо бројке из извештаја МЕИ из 2018. године – око 12% свих глобалних емисија потиче управо од ове индустрије. С обзиром на оволико велике бројке, хемијским компанијама је неопходно да започну да размишљају креативно како би смањиле свој еколошки отисак кроз боље праксе и нове технологије.
Veliki igrači u industriji ozbiljno se bave hvatanjem i skladištenjem CO2 uz pomoć prilično napredne tehnologije, što im pomaže da znatno smanje svoj ugljenični trag. Na primer, BASF i Dow Chemical uspeli su da ugrade sisteme za hvatanje ugljenika u svojim postojećim pogonima, nešto što postaje zlatni standard za to na šta bi druge kompanje mogle da teže u budućnosti. Osim što ispunjavaju propise, ovakvi potezi takođe donose i uštedu novca. Kada kompanije smanje emisije, često na kraju plate manje poreza povezanih sa zagađenjem, a ljudi ih u trgovini često bolje prihvataju. Ekološke grupe kao što je World Resources Institute su ukazale na dvostruku korist odlaska u zeleno, a da se pritom troškovi drže pod kontrolom.
Dugi rok prednosti upravljanja emisijama CO2 se proširuju izvan susednost, štitajući bolje odnose sa potrošačima svestanim na okoliš i otvarajući prilike za nove poslovne partnerstva. Odgovorno upravljanje emisijama doprinosi kredencijalima kompanije u vezi sa održivosti, poboljšavajući njenu reputaciju i tržišnu poziciju u konkuretnom landšeftu podstaknutom ekološkim inicijativama.
Inovacije u Štednom Potrošnji Energie Pokrećene Umestranim Intelektom u Hemijskim Procesima
Prediktivna Analitika za Optimizaciju Procesa
Велики подаци у комбинацији са машинским учењем мењају начин на који функционишу хемијски процеси, а ова технологија заправо доста помаже у смањењу потрошње енергије. Када компаније анализирају историјске податке уз помоћ података у реалном времену, ови предиктивни модели могу да уоче проблеме пре него што настану и пронађу тачке где процеси нису ефикасни. Узмимо као пример БАСФ, који су започели коришћење ових предиктивних алата како би оптимизовали своје хемијске реакције, што је довело до стварног смањења трошкова енергије и побољшања свакодневних операција укупно. Према неким истраживањима тржишта, компаније које улажу у ову врсту аналитике обично остваре приход од 20% или више, што је много боље него традиционални приступи. Све ово показује да ове технологије нису само могуће, већ постају неопходне за произвођаче хемикалија који желе да испуне захтевне циљеве одрживости и да при томе задрже трошкове под контролом.
Smanjivanje otpadne topline i gubitaka materijala
Smanjenje otpadnog toplote i gubitaka materijala ima veliki značaj kada se pokušava da hemijski procesi postanu održiviji. Sistemi za povraćaj toplote čine čuda u tom pogledu, jer prikupljaju višak toplote koja bi inače otišla u nepoznato i vraćaju je nazad u sistem. Uzmite na primer ExxonMobil, koji je uveo prilično sofisticiranu tehnologiju za povraćaj toplote u svojim rafinerijskim operacijama. Ovaj pristup ne štedi samo novac, već i znači da u životnu sredinu otpada manje štetnih materija. Kada kompanije zaista implementiraju ove vrste sistema, često primeće veliki skok u efikasnosti proizvodnje. Neki primeri iz prakse pokazuju da otpad materijala opadne za oko 30 procenata nakon instalacije. Gledajući unapred, ovakva poboljšanja predstavljaju velike korake ka ostvarivanju ciljeva održivosti i poboljšanju finansijskih rezultata u celokupnoj hemijskoj industriji.
Proizvodnja polimerа i polipropilena optimizovana umetnom inteligencijom
Вештачка интелигенција мења начин на који производимо полимере, посебно производе од полипропилена, тако што чини фабричке процесе паметнијима, чиме се постиже боље функционисање са мање енергије. Паметни рачунарски програми у стварном времену подешавају параметре током производње, што значи да се постиже константно висок квалитет производа и мање отпада завршава на депонијама. Узмимо за пример Дов хемикалс (Dow Chemical), који су почели да користе ове АИ системе, где се квалитет полимера значајно побољшао, а потрошња електричне енергије смањила. Неке фабрике су извештавале да су смањиле трошкове енергије за око 15% само тако што су рачунарима препустили да контролишу сложене полимерне реакције. То је важно, јер хемијске фабрике обично троше огромне количине енергије. Ово није само питање уштеде у новцу, већ постављање стандарда за то како би одрживо производње могло да изгледа у целој хемијској индустрији.
Zelena hemija: Održivi sirovini i cirkularni sistemi
Bio-baziran etilen glikol i alternativni poliesteri
Људи траже зеленије алтернативе уместо уобичајених хемикалија, а био-етилен гликол и полиестер се истичу као стварне могућности. Када заменимо нафтене састојке овим био-алтернативама, животна средина значајно добија, посебно у погледу смањења емисије стакленичних гасова. Узмимо био-полиестер као пример – он се производи од материјала који поново расте, тако да је угао угљеника много мањи у поређењу са традиционалним процесима производње полиестера. Истраживања тржишта показују да се овај прелазак на био-хемикалије већ дешава, а изгледа да ће се тај тренд наставити и у будућности. Потрошачи данас све више цене одакле потичу производи, а додатно на то притискају и владе, које подстичу предузећа да прелазе на зелене технологије кроз разне прописе и подстичајне мере.
Pregled životnog ciklusa pokazuje prilično značajno smanjenje emisije ugljenika kada pređemo na materijale biološkog porekla. Uzmimo samo etilen glikol biološkog porekla kao primer koji su nedavno istraživači analizirali. Studije pokazuju da ove alternativne materijale moguće je smanjiti emisiju ugljenika za oko 60% tokom celokupnog životnog veka u poređenju sa onim što proizlazi iz naftnih rafinerija. Ovi brojevi zaista ukazuju na nešto veoma važno u vezi sa prelaskom na zelenije sirovine. Uštede u emisiji ugljenika koriste ne samo planeti, već i poslovanju, jer omogućavaju dugoročne uštede i dalje ispunjavaju propisane zahteve. I proizvođači i krajnji korisnici imaju da izgube na tome, što čini održivost ne samo etičkim izborom, već često i najisplativijim ekonomskim rešenjem dostupnim danas.
Zatvoreni sistemovi za upotrebu formaldehida
У свету хемијске индустрије, системи затвореног циклуса сада се сматрају једним од најбољих начина да се производња учини одрживијом, посебно када је у питању управљање отпадом формалдехида. Основни принцип ових система је да прикупе и поново користе формалдехид који би се иначе одбацио, чиме се смањују трошкови одлагања и постизе ефикаснији ток процеса. За компаније које раде са формалдехидом, увођење оваквог система значи да мање материјала завршава на депонијама, а више се враћа у производни процес где му је место. Многа погонска места су пријавила и еколошке предности и стварна финансијска уштеда након преласка на рад затвореног циклуса у обрађивању формалдехида.
Многа предузећа из различитих делатности су у последње време почела да спроводе системе затвореног циклуса, што је довело до значајног смањења отпада и уштеде новца у операцијама. Неки произвођачи су чак забележили пад губитака материјала за око 30% након преласка на ове циркуларне приступе. Та врста смањења чини велику разлику у профитима, истовремено помажући у заштити нашег планете. Са правног аспекта, прелазак на зелене технологије кроз затворене циклусе помаже компанијама да остану у кораку са строжим еколошким законима. Хемијским фабрикама ово нарочито користи, јер су под интензивним надзором у вези са емисијама и поступцима одлагања отпада. Осим што штеде новац, ови системи се уклапају у корпоративне стратегије одрживости које већина напредних организација данас ставља у први план као део својих дугорочних пословних планова.
Napredak u hemijskim tehnologijama reciklaže
Nova dostignuća u hemijskim metodama recikliranja, poput pirolize i depolimerizacije, menjaju način na koji se upravlja otpadnim materijalima. Ove tehnološke inovacije pretvaraju otpad u korisne sirovine, pomažući u zatvaranju ciklusa materijala i smanjujući potrebu za novim resursima. Uzmimo za primer pirolizu – ona u osnovi zagreva materijale dok se ne razgrade, pretvarajući plastiku u naftu bez upotrebe kiseonika, nešto što proizvođači mogu ponovo iskoristiti. Zatim postoji depolimerizacija, koja funkcioniše drugačije tako što razlaže dugolančane molekule na njihove osnovne gradivne blokove. To omogućava ponovnu upotrebu tih komponenti pri proizvodnji novih polimera, stvarajući još jedan put recikliranja koji ranije nije bio dostupan.
Pogledajte kako ove tehnologije funkcionišu u praksi i videćete da zaista daju dobre rezultate. Neki poslovni subjekti koji primenjuju hemijsko recikliranje prijavljuju bolje stope efikasnosti, uz smanjenje štete za životnu sredinu. Tehnologija se još uvek razvija, ali izgleda obećavajuće i sa ekonomskog stanovišta. Kompanije štede novac na odlaganju otpada i kupovini novih materijala kada umesto tradicionalnog koriste hemijsko recikliranje. Šta čini ovaj pristup atraktivnim? Pomaže u izgradnji jačih profila održivosti, što je važno za vladine službenike koji donose propise, kao i za kupce koji vode računa o ekološkim praksama. Rastući interesovanje može poterati ceo hemijski sektor ka većoj održivosti i stvaranju zatvorenih sistema u kojima se resursi ponovo koriste umesto da se odbacuju.
Saradnički putevi prema izdrživoj industriji širokog spektra
Akademska saradnja u istraživanju energoefikasnih polimera
Suradnja s akademskom zajednicom igra važnu ulogu u razvoju istraživanja energetski učinkovitih polimera. Kada sveučilišta surađuju s tvrtkama iz industrije, često rezultiraju pravim inovacijama. Uzmite u obzir ove nove polimere koji za proizvodnju zahtijevaju znatno manje energije u usporedbi s tradicionalnim. Nedavno su istraživači i proizvođači zajedno razvili nevjerojatne materijale koji traju dulje, a istovremeno su prijateljski prema okolišu, što odgovara današnjoj agendi održivosti. Takva suradnja stalno potiče cilj smanjenja potrošnje energije tijekom proizvodnje polimera. Što bi se moglo dogoditi u budućnosti? Moguće je da će se nadolazeći rad usmjeriti na poboljšanje postojećih tehnika proizvodnje ili iznalaženje potpuno novih materijala. Gledajući brojke, sada se sigurno ulaže puno novca u 'green' inicijative, što pokazuje zašto je održavanje snažnih veza između sveučilišta i industrije toliko važno za sve one koji rade u ovoj domeni.
Politički okvir za unapređivanje upotrebe obnovljivih izvora energije
Политички оквири имају велики удео у подстицању усвајања обновљиве енергије у хемијској индустрији. Владе широм света нуде пореске ослобођења, дотације и строга еколошка правила која подстичу предузећа да прелазе на зеленије праксе. За предузећа која озбиљно желе да пређу на зелене енергије, то значи ниже трошкове електричне енергије и боље имидже бренда међу купцима који цене одрживост. Компаније које прате ове прописе истичу се у односу на конкуренте јер испуњавају све захтеве регулатора и привлаче купце оријентисане на заштиту животне средине који траже одговорне партнера. Сталај промене у овим политикама настављају да наводе иновације у целој индустрији, чиме се показује да произвођачи хемикалија не прате само трендове, већ активно обликују оно што данас представља одрживе индустријске праксе.