EN
Glavne industrijske primene etilena
Proizvodnja polietilena: HDPE i LDPE
Etilen se koristi u proizvodnji polietilena, koji se proizvodi u dve glavne vrste: visokog gustine (HDPE) i niskog gustine (LDPE). HDPE se ističe po tome što je izuzetno jak i izdržljiv, pa ga proizvođači vole koristiti za proizvode koji moraju da izdrže vreme, poput debelih boca za mleko, plastičnih boca za deterdžente i čak podzemnih vodovodnih cevi. Druga vrsta, LDPE, nije tako kruta, ali se lako savija, što objašnjava zašto je vidimo svuda, od kesica u prodavnici do boca za sosove u restoranima. Ako pogledamo brojke iz 2022. godine, ljudi su napravili otprilike 90 miliona tona polietilena širom sveta. Taj ogroman broj pokazuje koliko je sadašnji ovaj materijal postao ključan za celu industriju plastike.
Etilen glukol za antifriz i poliestere
Etilen glikol je u osnovi važan proizvod izveden iz etilena, koji se uglavnom koristi za proizvodnju antifriza i poliester proizvoda. Za automobile, ova materija ima veliki značaj jer snižava temperaturu smrzavanja rashladne tečnosti, a takođe sprečava stvaranje rđe i koroziju unutar motora, što pomaže u boljoj dugoročnoj performansi motora. Poslovanje poliesterom takođe u velikoj meri zavisi od etilen glikola. Još 2021. godine, ukupno tržište je vredelo oko 108 milijardi dolara. Taj veliki broj pokazuje koliko nam je etilen glikol potreban za proizvodnju sintetičkih tkanina i plastičnih ambalažnih materijala koji danas popunjavaju naše prodavnice.
Sinteza formaldehida i niziša upotreba
Formaldehid potiče od etilena i zaista je važan za proizvodnju svih vrsta smola koje se koriste u građevinarstvu i proizvodnji nameštaja. Takođe ga nalazimo kako obavlja važne poslove u stvarima poput lepkova i završnih premaza za boje, što pokazuje koliko su fleksibilne hemikalije na bazi etilena kada se primene. Istraživanja tržišta sugerišu da će tražnja za formaldehidom do 2026. godine dostići oko 24,5 milijardi dolara. Takav broj rasta nam govori da industrije jako računaju na ovaj hemijski spoj za svoje operacije u mnogim različitim oblastima.
Polimeri izvedeni iz etilena u proizvodnji
Polipropilen za automobilsku industriju i ambalazu
Полипропилен настаје од етилена и постао је веома важан за производњу аутомобила који су лагани, а ипак довољно јаки да трају. Произвођачи аутомобила воле да га користе за производњу делова јер омогућава уштеду горива без смањења издржљивости возила. Овај материјал користи се не само у аутомобилској индустрији. Компаније за паковање такође се ослањају на полипропилен, посебно када је неопходно да се производи заштите током транспорта и складиштења. Замислите оне пластичне контејнере у продавницама или фолију која окружује закуске. Аналитичари предвиђају велики напредак за полипропилен у аутомобилској индустрији. Неке процене указују да ће тржиште достићи отприлике 10 милијарди долара до 2025. године, иако се бројке могу мало разликовати у зависности од економских условa. Јасно је да ће, са развојем нових материјала и технологија, индустрије налазити све више нових начина за употребу полипропилена.
Monomer vinilske klora (VCM) u PVC proizvodima
Vinil hlorid monomer, poznat i kao VHM, u osnovi je važna hemikalija koja se dobija iz etilena i pretvara u PVC. Sam polivinil hlorid (PVC) koristi se za proizvodnju raznovrsnih predmeta koje svakodnevno vidimo, a posebno u građevinarstvu od njega se prave plastične cevi koje se nalaze u našim domovima i zgradama. Tržište PVC proizvoda dostiglo je vrednost od oko 46 milijardi dolara još 2021. godine, a stručnjaci očekuju da će ovaj broj i dalje rasti, s obzirom da mnoge industrije i dalje u velikoj meri zavise od ovih materijala. Savremene metode proizvodnje VHM-a znatno su se razvile, uključujući napredne tehnike u preradi etilena koje omogućavaju stabilnu isporuku sirovina raznim industrijama. Ova poboljšanja ne samo da čine proizvodnju PVC-a efikasnijom, već i zadovoljavaju rastuće potrebe koje nastaju usled razvoja infrastrukturalnih projekata širom sveta.
Sintetički gume i specijalni polimeri
Etilen je zaista važan kada je u pitanju proizvodnja sintetičkih guma koje vidimo svuda oko nas u vozilima. Ovi posebni gumeni materijali traju duže i bolje izdržavaju ekstremne vremenske uslove, pa se na kraju koriste svuda, od automobilskih guma do delova motora. Ako pogledamo tržišne trendove, čini se da se sintetička guma brzo afirmira. Stručni izveštaji predviđaju rast od oko 5,8 procenata između 2022. i 2030. godine, dok proizvođači nastoje da pronalaze nove načine za rad sa ovim materijalima. Šta pokreće ovu ekspanziju? Napredak u proizvodnji ovih polimera omogućava potpuno nove primene koje su pre bile nemoguće, posebno u industrijama gde je performansa pod pritiskom najvažnija.
Globalni Trendovi Rasta Tržišta Etilena
Zahtev i Kapacitet Proizvodnje u Aziji-Tihome
Azijsko-pacifički region vodi svet u proizvodnji etilena u ovom trenutku, sa Kinom i Indijom koje stvarno ubrzavaju stvari. Glavni razlog za ovaj rast? Brzi industrijski razvoj širom regiona, uz gradove koji se šire svuda oko nas. Već sada možemo da predvidimo šta dolazi – kapacitet proizvodnje bi trebalo da skoči za oko 20 miliona tona do 2025. godine, na osnovu postojećih trendova. Tržišni izveštaji sugerišu da će se ovde desiti nešto veoma značajno. Do sredine 2020-ih, Azijsko-pacifički region može da obezbedi otprilike 70% globalne potražnje za etilenom. Vlade ulažu značajna sredstva u izgradnju novih objekata, dok se postojeći stalno unapređuju. S obzirom na veliki broj projekata koji su već u toku i stalna poboljšanja na starijim lokacijama, izgleda da će Azijsko-pacifički region i dalje ostati lider u proizvodnji etilena još dosta vremena.
Утицај сланчевог гаса на северноамерички хранливе материјале
Слани шљунак је потпуно променио начин производње етилена у великом делу Северне Америке. Доступност овог јефтинијег сировог материјала довела је до обнове активности у многим старијим погонима за производњу етилена, а процене указују да би капацитет погона могао да се повећа за око 8 милиона тона у наредних неколико година. Извештаји из индустрије непрекидно показују да нуднији трошкови енергије из сланог шљункa стављају произвођаче из Северне Америке у предност у односу на конкуренте на глобалном нивоу када је у питању економична производња етилена. Оно што уочавамо није само случајан раст. Компаније у региону су показале праву флексибилност у приспосабљавању овим променама, истовремено користећи нове технологије да би одржале свој положај на врху тржишне хијерархије.
Inovacije u Bio-baziranom Etilenu
Nova tehnologija omogućila je proizvodnju etilena iz bioloških izvora, uglavnom korišćenjem obnovljivih materijala. Nedavni proboji u metodama poput fermentacije i gasifikacije potiskuju napredak ka ekološki prihvatljivijim načinima proizvodnje etilena. Dok svet prelazi na zelenije prakse, tržišta za bioetilen izgleda da su spremna za značajan rast. Neki industrijski izveštaji predviđaju da bi ovaj sektor mogao dostići vrednost od oko 5 milijardi dolara do 2030. godine. Takav napredak doprinosi ostvarivanju ekoloških ciljeva, istovremeno stvarajući bolternative za proizvodnju etilena, što se uklapa kako u promene u ponašanju potrošača, tako i u zahteve koje postavljaju vladine regulative danas.
Tehnologije štapanja etilena i održivost
Štapanje parelom protiv katalitičkih procesa
Парно цепање остаје примарна метода за производњу етилена у данашње време, у суштини разлажући угљоводонике на веома високим температурама. Међутим, последњих година постоји растући интересовање за каталитичким приступима јер штеде много енергије и боље су за животну средину. Неке студије показују да прелазак на ове методе може смањити емисију CO2 за око 30 посто, што помаже земљама да испуне своје климатске циљеве. Предност није само еколошка. Компаније заправо мање троше на енергију коришћењем катализатора, чиме ови процеси постају прилично привлачни и са економске тачке гледишта. Док индустрија тражи чистије начине за производњу пластика и других производа, каталитичке методе изгледа да су спремне да заузму централно место уз традиционалне технике.
Uлавање угљика у нефтехемијским објектима
Додавање технологије за захватање угљен-диоксида петрохемијским фабрикама нуди стварну прилику да се смањи угљенични отисак у производњи етилена. Неколико недавних пилот пројеката у различитим земљама показало је да овакви системи могу да прикупе више од 90% емисија CO2, што је довело до уверења да ова метода заиста функционише. Стручњаци из индустрије процењују да би широка примена технологије за захватање угљен-диоксида могла смањити емисије из производње етилена за око половине током наредне деценије. Таква значајна смањења би најсигурније подржала циљеве одржавања животне средине и помогла фабрикама да остану у складу са строжим еколошким прописима, без смањења капацитета потребних за задовољавање тржишних захтева.
Napredci u recikliranju za cirkularnu ekonomiju
Napredak u tehnologiji reciklaže stvarno doprinosi izgradnji kružne ekonomije zasnovane na proizvodima koji sadrže etilen. Mehanička reciklaža prilično dobro funkcioniše za određene vrste plastike izvedene iz etilena, dok hemijska reciklaža nudi sasvim drugu mogućnost za razgradnju ovih materijala. U skladu sa sadašnjim trendovima, mnogi stručnjaci veruju da ćemo do kraja ove decenije dostići reciklažu plastike na nivou od oko 30%. Iako je to još uvek daleko od idealnog, predstavlja značajan napredak u poređenju sa stanjem iz pre nekoliko godina. Unapređenja u tehnologijama reciklaže rešavaju rastuću goru od otpadne plastike i istovremeno otvaraju nove mogućnosti proizvođačima koji žele da u svoje procese uključe reciklirane materijale, a da pritom ne naruše standarde kvaliteta. Kako sve više kompanija prihvata ove metode, postepeno se menja način na koji se sa plastikom rukuje u raznim industrijskim granama širom sveta.
Izazovi i buduća industrijska perspektiva
Cenova nestabilnost sirovina
Nestabilne cene sirovog nafte i prirodnog gasa stvarno utiču na troškove proizvodnje etilena, izazivajući razne probleme u celokupnoj industriji. Uzmimo za primer prošlu godinu kada su troškovi sirovina skočili oko 40% tokom samo dvanaest meseci. Tako velike oscilacije nateraju menadžere fabrika da se trude da održe procese u pogonu, a da pritom i dalje nude proizvode po cenama koje kupci mogu da prihvate. Većina ljudi u ovoj oblasti zna da pronalaženje pouzdanih izvora sirovina postaje apsolutno kritično u takvim teškim vremenima. Stručnjaci ukazuju da kompanije moraju ozbiljno da se pozabave obezbeđenjem snabdevanja sirovinama ako žele da imaju ikakve šanse da kontrolišu troškove u budućnosti. Stabilna opskrbna mreža više nije samo poželjna, već postaje nužna za sve one koji žele da ostanu konkurentni u proizvodnji etilena.
Pravila o zaštiti životinjskog sredina i standardi emisija
Произвођачи етилена су под све већим притиском строгих еколошких правила и морају прилагодити своје операције да би пратили стално променљиве захтеве у вези емисија. Све ове регулаторне измене обично наводе компаније да инвестирају у новију, чистију технологију за производњу, што наравно умањује њихове профите. Ипак, то је вредно јер цела индустрија постепено прелази на зеленије приступе засноване на хемијским процесима који минимизирају отпад. Стручњаци из индустрије сматрају да када произвођачи почну прихватање ових еко-пријатељских метода, приметиће мање негативне ефекте на животну средину, истовремено градећи јачу идћину за себе. Права промена настаје развојем нових начина за одрживу производњу на дужи рок.
Nove primene u zelenoj hemiji
Трендови зелене хемије стварају узбудљиве могућности за етилен у производњи производа који су бољи за планету. Уочавамо разноврсне иновације – као што су биоразградиве пластике направљене од деривата етилена и растварачи који неће штетити екосистемима када се разграде. Ови развоји врло ефикасно истовремено задовољавају два захтева. Они помажу компанијама да испуне своје еколошке циљеве, а исто тако задовољавају растућу потражњу потрошача за зеленијим алтернативама. Ако погледамо шта аналитичари тржишта имају да кажу, поље зелене хемије изгледа спремно за велики развој. Неки извештаји указују да ће до средине деценије достићи вредност од око 9 милијарди долара, иако такви бројеви увек треба да се узимају са резервом. Јасно је, међутим, да етилен наставља да има главну улогу у развоју производа који не остављају токсичну трагу.